Korisnici društvenih mreža često nisu svesni da svojim ponašanjem na njima mogu učiniti niz krivičnih dela. Nekad su ovakva ponašanja i umišljajna tj. prati ih svest o zabranjenosti ali ipak, češće korisnici društvenih mreža krivična dela čine usled svoje lakomislenosti, nedovoljne socijalne zrelosti ili naivnosti i to tako što prekorače granice slobode izražavanja.
Naime, iako Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava garantuju pravo na slobodu izražavanja i slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, ta sloboda ipak nije neograničena. Neograničeno pravo na slobodu izražavanja i mišljenja bi se moglo zloupotrebiti, i zbog toga se propisuju uslovi pod kojima se ovo pravo može ograničiti.
Upravo u cilju sprečavanja zloupotrebe prava na slobodu mišljenja i izražavanja, naš Krivični zakonik predviđa određena krivična dela, koja se često izvršavaju i putem društvenih mreža. U tom smislu poseban značaj imaju sledeća krivična dela:
- ugrožavanje sigurnosti (čl.138. KZ)
- neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka (čl.145. KZ)
- uvreda (čl.170.KZ)
- izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti (čl.317.KZ)
- izazivanje nereda i panike (čl.343.KZ)
- rasna i druga diskriminacija (čl.387.KZ)
- proganjanje (čl.138a KZ)
- polno uznemiravanje (čl.182a KZ)
- neovlašćeno prisluškivanje i snimanje (čl.143.KZ)
- neovlašćeno fotografisanje (čl.144.KZ)
- neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka (146.KZ)
